Politika, septembar 2005.

BEOGRADSKI DIKSILEND ORKESTAR NA KOLARCU

VEČE DOSETKI I IZNENAĐENJA

Ovom prilikom sviraće nekoliko kompozicija koje nikada nisu izvedene kod nas

            Jedini orkestar na Balkanu koji neguje diksilend muziku  je „Beogradski diksilend orkestar”, i on će sutra u Kolarčevoj zadužbini održati koncert pod nazivom „Koreni”. Svojim nastupom pokušaće da nas podsete na period prvih decenija prošlog veka, kada se rađao džez. Biće to pravi mali spektakl sa puno iznenađenja i nekoliko zanimljivih gostiju, rekao nam je umetnik na bendžu i vođa sastava Vladimir Racković. 
Za one koji ne znaju, diksilend orkestar mora da broji tačno sedam muzičara. Tako su ostali članovi ovog sastava Ljubomir Matijaca, trombon, Ivan Švager, metalni klarinet, Sava Matić, trubač, Dimitrije D. Vasiljević, klavir, Aleksandar Petrović, kontrabas, Branko Popović, bubnjevi. A sa njima će na Kolarcu, kao specijalna gošća, nastupiti pevačica Bobana Đorđević.
- Mi smo i ranije nastupali u ovom velikom hramu kulture. Održali smo mnogo koncerata i u ostalim dvoranama i raznim gradovima, ali ovo je prvi put da samostalno nastupamo na Kolarcu, što je za džezere velika čast. Ali i obaveza koju nam je poverio naš pokrovitelj gradski Sekretarijat za kulturu. Ovom prilikom sviraćemo nekoliko kompozicija koje nikada nisu  izvedene kod nas, a pravo su etno-muzikološko blago juga Amerike. Među njima je i džez numera koja je prva snimljena još davne 1917. godine, ali i nekoliko naših starogradskih pesama aranžiranih u diskilend stilu - kaže Vladimir Racković.
Pitali smo našeg sagovornika da nam otkrije ko su ostali gosti večeri, ali on nije želeo da nam kaže njihova imena, jer će oni, kako je rekao, biti dodatno iznenadjenje celokupnom muzičkom spektaklu.
- Okupili smo umetnike koji pripadaju različitim muzičkim žanrovima, ali sve nas povezuje ista ideja - promovisanje džeza.
Pripremili smo vam vrlo zanimljiv i nesvakidašnji prgram uz dosta doskočica i neočekivanih improvizacija, koje će ubacivati instrumentalisti, a karakterisaće ga atmosfera koja nije tipična za koncerte na Kolarcu -najavljuje on.
Zahvaljujući entuzijazmu ovih umetnika, a po ugledu na evropske metropole, i Beograd je pre četiri godine dobio orkestar koji će na najlepši način  predstavljati svoj grad, kako ovde, tako i u svetu.
- Želim da ovaj orkestar postane muzička ustanova ovoga grada. Naša muzika je vrlo malo gradska, a mnogo više narodna. Narodnih orkestara i ljudi koji koketiraju sa etno zvukom ima i previše, a nijedan se ne zove beogradski. Diksilend je muzika koja je preživela sve muzičke pravce, udarce raznih rok industrija i pop kultura i uvek se nalazi u krugu najužih muzičkih zbivanja, zbog čega je i opstala - objašnjava Racković.
Za ovu muziku se kaže da je najlepša zvučna dobrodošlica kojom neki grad može da pozdravi svoje goste.
- Diksilend se odnosi na korene džeza i u originalu se zove tradicionalni doiksilend džez, vrsta džeza od koga je sve počelo. U početku je bio muzika za igru. Možda je bolje reći „živa muzika”. Opstao je zato što je i komercijalna i umetnička muzika - završava Vladimir Racković. 

Danijela Knežević