Pančevac, nedelja, 16. oktobar. 2005

PAROBROD S MISISIPIJA NA OBALI TAMIŠA

Sve o nastanku njegovog veličanstva Džeza, kralja muzike novog doba, kroz svojevrsni kabaretsko-muzički performans.

Beogradski osmočlani sastav „The Belgrade Dixieland Orchestra” nastupio je 15. oktobra pred punom salom Centra za kulturu i prvi put se Pančevcima predstavio skoro dvosatnim kabaretsko-muzičkim performansom pod nazivom „Tako je nastao džez”. Ovaj nastup je bio neka vrsta muzičkog vremeplova, koncipiranog tako da kroz priču o muzici s početka 20. veka i njenim korenima publiku povede na jedno zanimljivo muzičko-istorijsko putovanje, koje počinje od standardnog bluza, žalopojki crnih robova, berača pamuka, preko svirke crnih muzičara u zadimljenim podrumima NJu Orleansa, pa do Skot DŽoplinovog regtajm standarda „The Entertainer” („Zabavljač”) iz 1903. godine. Negde između nastalo je njegovo veličanstvo DŽez, kralj muzike novog doba. Bar tako kažu članovi grupe „The Belgrade Dixieland Orchestra”. Sudeći po odsviranom, najverovatnije su u pravu.

„The Entertainer”, composed bÚ Scot Joplin, ovom svima poznatom numerom koju je odsvirao dvadesetogodišnji Dimitrije Vasiljević započeo je koncert „Beogradskog diksilend orkestra”. Pre toga je u „vremereplov” publiku uveo Vladimir Racković, čovek koji svira bendžo, peva glavne vokalne deonice i domaćin je ovog programa. U crnom odelu (iz „onog” doba) i pod crnim šeširom, on je kroz ceo program najavljivao svaku pesmu, izloživši pre toga celu priču o nastanku te numere, o muzičkim stremljenjima i društvenoj situaciji tog doba. Tako smo saznali zašto baš truba u džezu (posle špansko-američkog rata završenog 1898 godine, u NJu Orleansu se skladištila vojna oprema, a između ostalog i limeni duvački instrumenti, koji su za mali novac ubrzo postali vodeća zabava mladih crnaca), saznali smo kako je parobrod na kome su bile održavane igranke, od 21 do 5 sati ujutru, plovio Misisipijem, kako je nastao vokalni bluz solo, tzv. skat stil (zahvaljujući jednoj „debeloj pevačici koja je htela da solira na glasu”), da su se sastavi okupljali na trgu NJu Orleansa, da se posle zajedničke svirke svaki bend povlačio u svoj klub i još mnogo drugih zanimljivosti.

Bend „The Belgrade Dixieland Orchestra” odsvirao je 18 numera, od kojih su mnoge tradicionalne, pesme kojima se ne zna kompozitor. Pančevačka publika je uživala u „Blues in the Night/So ManÚ Roads”, „The Boutrbon Street Parade”, „Sentimental JourneÚ”, „St. Louis Blues”, „St. James InfirmarÚ”, u obradi numere „The Moon Over Bourbon Street” Gordona Samnera, umetnika poznatijeg pod nazivom Sting i u drugim ostvarenjima s početka 20. veka. Naravno, za kraj je ostavljena čuvena pesma „Where the Saints Go Marching In”, kod nas poznatija kao „Kad sveci marširaju”, numera koja je neizbežna u repertoaru pravog diksilend orkestra.
Idejni tvorac ovog projekta jeste nekadašnji Pančevac, trombonista LJubomir Matijaca, koji je šezdesetih godina bio aktivan na svim džez svirkama u Studentskom. Matijaca kaže za „Pančevac” da je, u odnosu na pre više od pet godina, kada je poslednji put nastupio u našem gradu, sadašnja publika mnogo mlađa i angažovanija oko ove vrste muzike.

– Mladi traže neki za njih novi muzički izraz, nešto veselije i optimističnije. Pre su se više svirali neki gitarski muzički pravci, a sad vidim da ponovo postoji interesovanje za džez, što je možda tradicija ovog grada, jer sam tu vrstu muzike svirao još šezdesetih godina. Negovanje ove muzike je onda bilo svetogrđe, imali smo velikih problema. Ali i to smo preživeli – kroz smeh se seća Matijaca.

Treba pomenuti da je ovaj orkestar sačinjen od eminentnih džez muzičara. Pored već pomenutih Matijace, Rackovića i Vasiljevića, tu su i klarinetista Ivan Švager, kontrabasista Aleksandar Petrović, trubač Sava Matić, bubnjar Branko Popović i atraktivna vokalna solistkinja Bobana Đorđević, čije je pojavljivanje na pozornici izazvalo burne aplauze.
Na kraju nastupa članovi benda su obećali da će se potruditi da još neki put njihov parobrod poseti našu luku.

K. Balteanu