Balkan, petak 14. novembar 2003. U Pozorištu na Terazijama Beogradski diksilend orkestar nastupao je sa muzičkom predstavom "Tako je nastao džez" Svi gradovi u Evropi imaju svoje diksilend orkestre pa je bilo vreme da i Beograd dobije svoj pravi orkestar koji će izvoditi muziku koja je nastala početkom 20. veka Diksilend muzika nastala je u Nju Orleansu početkom dvadesetog veka mešanjem kulturoloških i etnomuzikoloških nasleđa tamošnjeg kreolskog stanovništva, evropskih doseljenika i crnaškog stanovništva. Ova vrsta muzike smatra se pretešom džeza, a ono što je naročito zanimljivo je to da se ona u Srbiji svira već pola veka. Ove godine se kod nas slavi jubilej – 50 godina diksilenda, pa smo tim povodom razgovarali sa Vladimirom Rackovićem, bendžistom i liderom Beogradskog diksilend orkestra, jedinog orkestra u Srbiji, a prema raspoloživim podacima i na Balkanu, koji svira ovu vrstu muzike. • Otkuda ideja da osnujete jedan ovakav orkestar? • Diksilend je muzika koju sam ja prepoznavao kao deo sebe još odavno kada sam 1976. godine postao član orkestra na Pozorišta na Terazijama. U nekim pozorišnim predstavama koje su tada bile na repertoaru moja orkestarska stolica je bila tik do stolice Ljubomira Matijace, našeg tromboniste koji me je prihvatio i muzički vodio kroz te predstave u kojima je često bio zastupljen i diksilend. Ljuba me je učio da sviram tu muziku, ali na moju žalost on je tada vodio svoj diksilend orkestar i za mene tu nije bilo mesta. Međutim, 2001. godine Stjepko Gut, naš poznati trubač, organizovao je koncert u Domu omladine na koji su me pozvali da sviram umesto Ljubinog bendžiste koji tada nije mogao da dođe. Na koncertu su se okupili svi najbolji diksilendaši ovog grada i posle nastupa sa njima bio sam potpuno opčinjen i siguran da je to trenutak rađanja novog diksilend orkestra u ovom gradu. Tako je te iste godine nastao Beogradski diksilend orkestar proizašavši zapravo iz jednog sličnog orkestra koji se zvao The Dixie Fever Band koji je nastupao u nešto izmenjenom sastavu. Inače, svi gradovi u Evropi imaju svoje diksilend orkestre pa je bilo vreme da i Beograd dobije svoj. • Vaš orkestar, osim što je jedini te vrste u zemlji, specifičan je i po tome što objedinjuje muzičare različitih generacija. Ko su ljudi koji sviraju diksilend? • To su pre svega briljantni džez muzičari. Ja zaista ne znam nijedan drugi orkestar koji u svom sastavu ima muzičare od 18 do 67 godina. Okosnicu orkestra čini petoro mladih muzičara. Naš klavirista Dimitrije Vasiljević ima samo 18 godina, basista Aleksandar Petrović ima 19, vokalna solistkinja Jelena Bračika ima 25, a trubač Sava Matić i bubnjar Miloš Milosavljević imaju po 27 godina. S druge strane smo mi iskusniji. Ja imam 46 godina, saksofonista Ivan Švager 60, a naš slavljenik Ljuba Matijaca, čovek koji je u Srbiji prvi zasvirao diksilend, ima 67 godina. • U Pozorištu na Terazijama Beogradski diksilend orkestar nastupao je sa muzičkom predstavom "Tako je nastao džez". Da li postoje planovi da se taj projekat nastavi? • U ovom trenutku se Pozorište na Terazijama renovira. Za vreme renoviranja pozorišne scene na kojoj smo nastupali sa tom predstavom, otvorena je veoma mala mala scena na drugom spratu Pete beogradske gimnazije gde bi trebalo da se izvode male pozorišne forme. Postoje planovi da tokom ove sezone još koji put odsviramo našu muzičku predstavu baš na toj maloj sceni. Međutim moja, a i želja pozorišta je da kad se renoviranje završi pozorište usvoji predstavu kao svoju, i da nam na naš muzički deo pridoda i svoj igrački ansambl, ali i pojedine glumce koji bi govorili crnačku i kreolsku poeziju s početka dvadesetog veka. • Nedavno ste u Domu omladine imali i samostalni koncert koji je bio i te kako posećen. Gde ljubitelji ove vrste muzike mogu još da vas čuju? • Postoji ozbiljan problem za redovno koncertiranje našeg orkestra. Orkestar ima osam članova, a neverovatno je mali broj mesta u gradu koja mogu da prime osmočlani orkestar. Osim toga malo je vlasnika ugostiteljskih objekata koji bi mogli da plate osam ljudi po standardnoj ceni po kojoj svi ostali džez muzičari sviraju. Orkestar je, između ostalog, veoma jedinstven i po svom muzičkom izrazu, tako da se s jedne strane teže uklapa u nove tendencije da bi ga prihvatili mladi ultramoderni slušaoci. Zbog svega ovoga ostaje da orkestar nastupa na džez festivalima, solističkim koncertima i velikim proslavama visokog ranga. • Postoje li planovi da Beogradski diksilend orkestar snimi svoj CD? • Trebalo bi da 24. novembra orkestar uđe u studio i nastavi snimanje albuma za PGP RTS. Na njemu će se naći osim vokalnih numera i nekoliko diksilend standarda, ali i nekoliko specifičnih obrada domaćih starogradskih i zabavnih kompozicija rearanžiranih u diksilend. Pretpostavljam da ćemo to snimanje završiti do Nove godine ili malo kasnije, da bismo i na taj način obeležili jubilej pedeset godina diksilenda u Srbiji. Ž. S. A.
|